Србија ПДФ Штампа Ел. пошта

Ктиторска делатност Саве Немањића у Србији била је изузетно обимна и трајала је непрекидно од његовог повратка у земљу 1206. године па све до одласка 1216/17. а настављена је после његовог повратка у зиму 1219/20. године.

По повратку у Србију са моштима светог Симеона, Сава је организовао завршне радове на манастиру Студеници и поред оца и старије браће сматран је за ктитора Студенице. Као један од ктитора он је написао и типик за овај манастир. У народној традицији укорењено је мишљење да је Сава био ктитор такозваних Савиних испосница у околини Студенице. Изворни подаци чине традиционално мишљење готово извесним. По речима Мирјане Живојиновић, у стварању поменутих испосница свакако је дошло до изражаја Савино настојање да пренесе сваки детаљ Свете горе у своје отачаство.

По завршетку Студенице наредни значајан Савин подухват који је извео заједнички са својим братом, великим жупаном Стефаном, било је подизање Дома Спасовог, односно манастира Жиче који је постао прво седиште архиепископије. Завршни радови као и израда живописа објављени су тек након Савиног повратка из Никеје где је постао архиепископ.

Савини биографи напомињу да је Сава у Србији подигао већи број нових цркава и обновио доста постојећих, што је свакако био део његовог рада на организовању аутокефалне српске архиепископије. Неке од ових цркава сигурно су постале центри формираних епископија 1220. године. Сава је сугурно нешто радио и у Грачаници јер краљ Милутин, који је из темеља обновио ову богомољу, у хросовуљи помиње своје прародитеље, реч којом су сви Немањићи углавном означавали светог Симеона и Саву.

По повратку са првог ходочашћа између 1230. и 1234. године, Сава је отпочео радове на изградњи цркве Светих апостола у Пећи. Последњи значајан храм у Србији који носи печат Савине делатности је манастир Милешева чији је главни ктитор био српски краљ и Савин братанац Владислав.

 
Путовања

Организујемо поклоничка путовања на Свету гору и посетимо манастир Хиландар. Пођимо стопама Светога саве...

детаљније

Лоза Немањића

 Међу бројним српским династијама највећи допринос српској држави и народу дала је династија Немањића, која је столовала два века (1169-1371;1381).

детаљније