Хиландар и Карејска келија ПДФ Штампа Ел. пошта

Неколико месеци након што се Савин отац, Стефан Немања, сад већ монах Симеон, прикључио сину, заједнички су отпочели посао на оснивању српског манастира на Светој гори. Да би извели овакав подухват Сава и Симеон су прво морали да добију одобрење надлежних власти — светогорског протата и византијског цара. Приликом обиласка Свете горе запазили су опустели грчки манастир Хеландарион (Хиландар на српском) и одлучили су да га обнове. У почетку су планирали да манастир буде подложан Ватопеду и Сава је са том идејом крајем 1197. отпутовао у Цариград да тражи одобрење од византисјког цара Алексија III Анђела. Сава је успешно обавио ову дипломатску мисију и цар је специјалним докуметном изузео Хеландарион и његову околину из јурисдикције светогорског протоса и ставио га под власт игумана Ватопеда. На основу ове цареве наредбе епископ Јерисе је, у присуству царског чиновника Лава Папагомена, предао Симеону и Сави грчки Хиладар да би га они обновили властитим средствима и под руководсковом ватопедског игумана Теостирикита. Убрзо је избио сукоб између Ватопеда и светогорске управе јер је светогорска управа сматрала да ће Ватопед исувише ојачати и да ће се уздићи изнад осталих манастира ако буде имао управу над Хиландаром. Након преговора између српских монаха и прота Герасима са саветом игумана (изузимајући ватопедског), Светогорци су одобрили Сави и Симеону да себи изаберу манастир који желе. Симеон је, током другог обиласка Свете горе, потврдио избор Хиландара чија је обнова већ била у току. Јуна 1198. цар Алексије III издао је нови документ, хрисовуљу, којим су Хиландар и светилишта у околини (такозвана Милеја) дошла под управу српских монаха.

Чим је обнова Хиландара узела маха Симеон је послао оданог монаха Методија у Србију да тражи додатна средства од великог жупана Стефана Немањића. Истовремено је Симеон пренео ктиторско право над Хиландаром на Стефана и његове наследнике. Радови на Хиландару су брзо напредовали и монашки живот је у њему организован већ половином 1198. године. За игумана је псотављен монах Методије који је активно учествовао у подизању манастира.

Симеон и Сава се јављају као равноправни ктитори Хиландара, а сам Сава истиче очеву предност у подизању манастира. Ипак, по свему судећи Сава је у свим битним пословима одиграо кључну улогу. Податак да су Сава и Симеон поставили првог игумана говори о њиховом изузетном угледу. Право постављања игумана црква је одобравала само изузетно заслужним ктиторима, те се ова привилегија поред осталих наводила у типику манастира.

После Симеонове смрти 13. фебруара 1199. Сава је наставио са проширењем Хиландара. У пролеће 1199. поново је путовао у Цариград како би издејствовао нове повластице за овај манастир. Новом хрисовуљом Алексије III је прво потврдио Хиладару раније привилегије, а затим му је присајединио опустели манастир Зиг и дао му је право на поседовање властите лађе за снабдевање манастира коју је ослободио плаћања дажбина.

Након обнављања и организовања манастира Хиландара, Сава је постао ктитор још једне монашке установе — Карејске келије (ћелије) коју је посветио светом Сави Освећеном. Организована је тако да је била довољна за издржавања двојице или тројице монаха. За Карејску келију Сава је саставио и типик чији најважнији део чине одредбе које се односе на обезбеђивање самосталности келије. Сава ју је овим одредбама изузео испод власти светогорског прота и хиландарског игумана али је истовремено обавезао Хиландар да материјално помаже келију, као да и из свог братства бира погодне личности за боравак у келији.

 
Путовања

Организујемо поклоничка путовања на Свету гору и посетимо манастир Хиландар. Пођимо стопама Светога саве...

детаљније

Лоза Немањића

 Међу бројним српским династијама највећи допринос српској држави и народу дала је династија Немањића, која је столовала два века (1169-1371;1381).

детаљније